Čak tri četvrtine dece u Srbiji izloženo govoru mržnje na internetu! A šta tek više od pola njih kaže o skupljanu njihovih podataka sa neta i ulozi države!
Dodajte Kurir u vaš Google izbor- Vrlo su zabrinjavajući nalazi vezani za govor mržnje, a to je sadržaj koji targetira manjine, bilo da su rasne, etničke, rodne, seksualne. Tri četvrtine dece bilo je izloženo govoru mržnje u prethodnih godinu dana od dana istraživanja. To je znatan porast u odnosu na pre sedam godina, kad je manje od polovine dece (45%) bilo izloženo ovakvom sadržaju. Takođe, dve trećine dece susrelo se s teorijama zavere, i to više od četvrtine jednom nedeljno i češće. Polovina dece videla je slike krvi i nasilja i načine na koje sebi može nauditi i gotovo polovina sadržaj koji promoviše poremećaj ishrane - kazala je doc. dr Tijana Milošević s Filološkog fakulteta na predstavljanju istraživanje "Digitalna svakodnevica dece i mladih na internetu", koje su uradili istraživači sa Univerziteta u Beogradu u sklopu međunarodnog istraživanja "Deca Evrope na internetu" ("EU Kids Online"), sprovedenog u 19 zemalja.
"Deca Evrope na internetu" jedan je od najuticajnijih evropskih istraživačkih projekata o korišćenju digitalnih tehnologija, kako je navela prof. dr Dobrinka Kuzmanović s Filološkog fakulteta na predstavljanju kvantitativnih rezultata ovog istraživanja, sprovedenog u Srbiji oktobra 2025. Bio je to drugi ciklus istraživanja kome se Srbija priključila 2018. Da je uzorak reprezentativan za učenike uzrasta od 11 do 17 godina, istakao je prof. dr Oliver Tošković s Filozofskog fakulteta, objašnjavajući da su učestvovala 1.993 đaka iz 37 osnovnih i 27 srednjih škola uz proporcionalnu zastupljenost po regionima Srbije. Deca su popunjavala međunarodni upitnik u kome su "dosta intenzivno pokrivene" brojne tematske oblasti, a istraživanje su podržali Misija OEBS u Srbiji u okviru projekta "Jačanje slobode izražavanje i slobode medija u Srbiji", koji finansira Delegacija EU, i Program UNDP u Srbiji.
Za početak podatak - 95% dece u Srbiji svakodnevno koristi mobilni telefon, što je češće nego njihovi vršnjaci u drugim evropskim zemljama, i 89% generativnu veštačku inteligenciju iliti AI, što je opet iznad proseka evropskih zemalja, a do danas je procenat i veći, kako je navela prof. Kuzmanović, jer je istraživanje sprovedeno pre godinu dana. Ali i uz sve to korišćenje, postoji nesklad između procene vlastitih digitalnih veština, za koje su naši učenici samouvereno sebi dali ukupnu prosečnu ocenu 3,6 na skali do 5, i digitalnih znanja, koja zaista i poseduju. Na šest tvrdnji više od četiri tačna odgovora imalo je samo 20% učenika.
Posebno važna tema su štetni sadržaji na internetu - govor mržnje, teorije zavere, prikazi kako se može počiniti samoubistvo ili nauditi sebi ili oni koji pokazuju maltretiranje životinja... Sve njih daju sami algoritmi i u slučaju da ih deca ne traže.
- Tu bih izdvojila koncept "menosfere", gde kreatori sadržaja, da ne kažem influenseri, promovišu sadržaje koji su mizogini i šovinistički, a koji su često sakriveni pod okriljem promocije zdrave ishrane, dobrog izgleda, uspeha, organizacije života - kazala je doc. Milošević.
Primanje seksualnih poruka iliti "sexting" je, kako je navela doc. Milošević, u nekoj meri normalizovano među mladim naraštajima i već se u naučnoj zajednici i govori o tome da li je vreme da mlade ljude učimo bezbednom sekstingu.
- U poslednjih godinu dana petina dece je primala seksualne poruke - tekstualne, video ili fotografije. Dečaci nešto više nego devojčice, što je u neku ruku i zanimljiv nalaz, zato što deo literature pokazuje da devojčice češće primaju ovakve poruke. Trećina ispitane dece dobila je ove poruke od nepoznatih osoba, a takvo iskustvo je duplo češće među devojčicama, njih 46%, znači skoro polovina, prema petini dečaka, koji ovakve poruke čes
to dobijaju od drugova i drugarica ili vršnjaka iz škole.
Prof. dr Dragan Popadić s Filozofskog fakulteta naveo je da je istraživanje pokazalo i da je osećaj nebezbednosti na internetu prilično rasprostranjen.
- Tek svaki drugi učenik kaže da se oseća bezbedno na internetu, a tek svaki sedmi veruje da su drugi koje tu može sresti ljubazni i spremni da pomognu. Odrasli bi trebalo da razgovaraju s decom ne samo o tome šta rade na internetu, šta znaju, a šta ne znaju, već i o tome kako se tamo osećaju. Takođe, značajan je nalaz da jedan broj učenika, i to češće mlađa deca i deca s nižim psihološkim blagostanjem, kaže da im je lakše da budu ono što jesu na internetu nego u neposrednoj komunikaciji. S tom decom treba razgovarati kako bi im se pružila prilika u razvoju samopouzdanja i socijalnih veština - kazao je prof. Popadić.
Ni uznemirujuća iskustva na internetu nisu baš retka: svako četvrto dete ih doživljava bar jednom mesečno, a svako deseto čak na nedeljnom nivou, što je pogoršanje u odnosu na 2018. Ponovo je istraživanje potvrdilo, rekao je prof. Popadić, često ponavljan nalaz da digitalno nasilje nije izolovan fenomen.
- Kao glavni razlozi izloženosti nasilju deca navode vlastiti fizički izgled, ponašanje, ali u velikoj meri i stavove i uverenja. To je značajan nalaz, jer govori da bi razvoj tolerancije prema različitim mišljenjima trebalo da bude važna komponenta prevencije nasilja. Učenike treba učiti da razlikuju neko legitimno neslaganje, pa makar i oštro suprotstavljanje nečijem stavu, od vređanja, ponižavanja i napada na osobu - kazao je prof. Popadić i dodao da oko polovina dece nasilje koje trpi na internetu doživljava i uživo, a počinioci su najčešće vršnjaci, pa prevencija digitalnog i oflajn nasilja treba da bude istovremena.
Važno pitanje u celoj priči je i uloga roditelja ili roditeljska medijacija.
- Aktivna medijacija, koja se savetuje, uključuje aktivan razgovor s mladim ljudima o njihovoj upotrebi digitalnih tehnologija, kako bezbedno da ih koriste, istražuju, uče na internetu. Ali vrlo je zanimljivo da skoro petina dece (19%) kaže da im je teško ili prilično teško da razgovaraju s roditeljima o stvarima koje ih uznemiravaju - rekla je doc. Milošević i dodala da je zanimljivo, što su našli i u drugim zemljama prema komparativnom izveštaju iz njih 19, da je upotreba roditeljske kontrole dosta porasla:
- Nismo direktno istraživali zašto je to tako, ali možemo spekulisati - roditelji su veoma opterećeni, imaju mnogo obaveza, posla, nekad i ne nalaze vremena da razgovaraju s decom, a tehnička podrška je dostupna i može biti korisna i svakako se ohrabruje, ali u kontekstu i drugih oblika medijacije. Restriktivna medijacija je ograničenje upotrebe tehnologije, poput popularne aplikacije Google Family Link.
Osim roditelja, širok je spektar onih koji mogu i treba da deluju, te je tako Radim Dvoržak, šef sekcije za komunikaciju i informisanje Delegacije EU u Srbiji, na otvaranju konferencije naveo da je Evropska komisija predložila "EU Kids Act" - novu regulativu za jačanje zaštite maloletnika na digitalnim platformama. Fabricio Andreuci, vršilac dužnosti stalnog predstavnika UNDP u Srbiji, preneo je tri poruke: neka nas u donošenju odluka vode dokazi, osnažimo nastavnike i mlade ljude da tehnologiju koriste sa samopouzdanjem i jasnom svrhom i učinimo digitalni svet bezbednijim, a da pritom ne zatvorimo vrata izuzetnim prilikama koje on nudi.
- Naša vizija podrazumeva okruženje u kojem deca i mladi ne samo da su zaštićeni od rizika u digitalnom svetu već i osnaženi da taj svet oblikuju, kritički razmišljaju, prepoznaju manipulacije, štite svoja prava i privatnost, odgovorno kreiraju sadržaj i aktivno učestvuju u životu svojih zajednica i društva u celini. Ostvarivanje ove vizije zahteva saradnju mladih, istraživača, prosvetnih radnika, roditelja, civilnog društva, medija, tehnoloških kompanija i institucija - kazao je Marsel Peško, šef Misije OEBS u Srbiji.
PODRŽAVAJU ZABRANU UPOTREBE TELEFONA, A KRŠE JE MASOVNO
Istraživanje je pokazalo i da je kod nas trećina učenika rekla da im je zabranjeno da donose mobilne telefone u školu, dok najveći broj đaka navodi da u njihovoj školi postoji pravilo o zabrani upotrebe na časovima, ali ne i na odmorima, kao i da se oni slažu s tim. Ali, kako je navela doc. Milošević, među učenicima koji navode da je korišćenje telefona zabranjeno na časovima, tokom časa ga koristi 62% onih koji to podržavaju i 81% onih koji ne podržavaju.
VEĆINA DECE SE OSEĆA VOLJENO
U istraživanju je korišćena i skala mentalne dobrobiti od 14 tvrdnji koje se tiču emocionalnog, psihološkog i socijalnog funkcionisanja.
- Srećom, većina dece se oseća dobro, voljeno, oseća bliskost s drugim ljudima, zadovoljni su sobom i svojim odnosima s drugima. Međutim, nikako ne smemo zanemariti decu koja kažu da se nikad ili skoro nikad ne osećaju ni voljeno, ni blisko s drugima, nisu zainteresovani... Vrlo je važno da razmišljamo dugoročno kako da im pružimo podršku - kazala je prof. Kuzmanović i navela da su koristili revidiranu skalu anksioznosti i depresivnosti kod dece i raspon je od 16% do 33% dece koja izjavljuju da često ili uvek osećaju anksioznost i depresivnost. Simptomi anksioznosti i depresivnosti prisutniji su kod devojčica nego kod dečaka, a manje su prisutni kod mlađe dece i kod dece višeg socioekonomskog statusa.